Regionalni stručni skup „Balkan, holokaust i Židovi“

/in /by

Rendez-vous

Na temelju potpisanog sporazuma o međunarodnoj suradnji, Memorial de la Shoah iz Pariza, Spomen-područje Jasenovac i Agencija za odgoj i obrazovanje, uz podršku još nekoliko inozemnih institucija, organiziraju regionalni stručni skup „Balkan, holokaust i Židovi“, na kojem će sudjelovati učitelji i nastavnici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Ovo je prvi stručni skup na regionalnoj razini koji je posvećen stradanjima Židova i Roma u jugoistočnoj Europi i kulturi sjećanja. Skup će se održati od 13. do 16. svibnja 2015. u Zagrebu (Goethe Institut) i u Spomen području Jasenovac. Sudionici skupa imat će priliku pratiti izlaganja uglednih znanstvenika, sudjelovati u raspravama i radionicama i steći znanja i vještine koje će im pomoći u nošenju s ovom osjetljivom i često kontroverznom temom.

Sudionicima skupa Memorial de la Shoah podmiruje troškove smještaja i prehrane, a troškove prijevoza do Zagreba škola iz koje dolaze.

Program i više informacija možete pronaći OVDJE.

rendezvous_blok

Shoah et crimes de masse dans les Balkans

/in /by

Rendez-vous

Séminaire de formation à l’intention des enseignants d’histoire de Bosnie-Herzégovine, Croatie et Serbie sélectionnés par leurs autorités éducatives.

Ce séminaire régional est organisé par le Mémorial de la Shoah, le Musée-mémorial de Jasenovac, le Goethe institut, les ministères de l’éducation des pays concernés et la Commission européenne. En sollicitant les enseignants et les cherecheurs européens les plus réputés, les organisateurs souhaitent promouvoir la construction d’une narration partagée et consolider la connaissance historique sur ce sujet qui fonde la mémoire européenne commune.

Les rencontres se feront à Zagreb et au Musée-mémorial de Jasenovac.

 

rendezvous_blok

Kraljevi bogova

/in /by

KRALJEVI BOGOVA- Tomislav Oliver Kompleksna poezija-Tamas Darai, Edina Pličanić, Andrea SchifanoFoto (c) MARA BRATOŠ (2)

Rendez-vous

Zbog velikog interesa publike, u petak, 15. svibnja u u 19,30 sati održat će se dodatna, posljednja ovosezonska izvedba baletne predstave “Kraljevi bogova”.

Predstava je praizvedena 25. travnja 2015. u sklopu 28. Muzičkog biennalea Zagreb, a u koprodukciji MBZ i HNK u Zagrebu. Koreograf je Pascal Touzeau. Balet se sastoji iz dva dijela: “Kompleksna poezija” (čiju je glazbu skladao Tomislav Oliver) i “Mehanizam sebičnoga gena” (čiju je glazbu skladala Ivana Kiš).

Plesna suita od sedam  stavaka Kompleksna poezija inspirirana je  esejem o estetici In’ei Raisan / U pohvalu sjene, jednoga od najvažnijih japanskih književnika dvadesetoga stoljeća Junichira Tanizakija. U svojoj esejističko-lirskoj prozi Tanizaki pruža kontrastivno komparativnu analizu tradicionalne japanske i suvremene zapadnjačke estetike, fokusirajući se na najveću razliku koju on vidi u posve različitom poimanju svjetla i sjene; odnosno zapadnjačke sklonosti svjetlu i blještavilu, nasuprot japanskoj privrženosti sjeni, tami i prigušenoj svjetlosti. U ovome Tanizaki prepoznaje odraz temperamenta i načina poimanja života i umjetnosti – japanska smirenost i pritajenost, antiopod je zapadnjačkoj probitačnosti, prodornosti, težnji ka napretku te stalnoj dinamici i aktivnosti. Autor glazbe u svojem je  stvaralačkom postupku  vođen željom za suočavanjem ovih suprotstavljenih ideja, sintezom dvaju, na prvi pogled, nepomirljivih pristupa. S jedne strane težnja za visokim stupnjem kohezije glazbenoga materijala, pri čemu dominira složena organizacija međuodnosa individualnih elemenata skladbe, a s druge strane potreba za njihovom selektivnom raspoznatljivošću. Jasnoćom kontrasta na razini strukture i forme, koje se isprepliću u dijalektičkome narativu, koji se  postupnim  raslojavanjem postupcima redukcije, stilizacije i montaže glazbenoga materijala pokušava približiti stanju potpune čistoće ekspresije u kojemu zvuk postaje apologija sjene.

Iako se priča Mehanizma sebičnoga gena djelomično temelji na životu poznatoga kemičara i znanstvenika Georgea Roberta Pricea, balet se ne bavi teoremom nego autoricu zanimaju Priceovi procesi i promjene.  Odabrana glazbena forma je zrcalna, jer je ona izravno povezana sa sadržajem; prije zrcala Priceovo je znanstveno otkriće, a nakon zrcala potpuni životni obrat.

http://www.hnk.hr/premijera-baleta-kraljevi-bogova-u-koprodukciji-mbz-i-hnk/

rendezvous_blok

 

 

 70 ans après la fin de la Seconde Guerre mondiale , les politiques mémorielles en France

/in /by

Rendez-vous

70 ans après la fin du conflit, les commémorations  de la  Seconde Guerre mondiale constituent toujours un enjeu de politique publique en Europe et marquent les débats publics.

L’éminent historien français Henry Rousso* a d’abord travaillé sur l’histoire de la Seconde Guerre mondiale et de l’après-guerre, en particulier sur le régime de Vichy et l’épuration. Il s’est orienté ensuite vers l’histoire de la mémoire collective et des usages du passé, un champ qu’il a lui-même contribué à créer.

Henry Rousso sera  à Zagreb, les 14 et 15 mai, dans le cadre  de la formation post universitaire d’études diplomatiques. Il y donnera une conférence sur la “Mondialisation de la mémoire”.  Il participera également  à l’émission d’histoire contemporaine de la HRT3 animée par l’historien M. Tvrtko Jakovina pour y évoquer « La France et Vichy ».

Le jeudi 14 mai à 18 heures, Henry Rousso prononcera une conférence à la Médiathèque de l’Institut Français (Preradovićeva 5, Zagreb) sur le thème :  « 70 ans après la fin de la Seconde Guerre mondiale, les politiques mémorielles en France ». La conférence sera donnée en anglais.

« Nous sommes, qu’on le veuille ou non, encore des traumatisés des deux guerres, malgré la disparition des témoins directs. Nous sommes encore, collectivement, des traumatisés de la Shoah, y compris les bouffons qui s’en moquent au quotidien sans comprendre le sens de cette obsession qui les dévore. Nous sommes surtout, à force de nous faire peur avec l’histoire des années trente ou des années quarante, incapables d’analyser notre présent et notre futur pour ce qu’ils sont, et ce pour quoi ils nous obligent, c’est-à-dire des chemins à tracer, des solutions à inventer, des peurs à surmonter devant un avenir qui n’est écrit nulle part et certainement pas dans le passé. Les hommes et femmes des années trente subirent une autre catastrophe non pour ne l’avoir pas anticipée mais pour avoir été trop prisonniers de leur passé. »

Henry Rousso, « Les fantastiques années trente », Huffington post, 6 fevrier 2014

Henry Rousso* est chercheur au Centre national de la recherche scientifique (CNRS), membre de l’Institut d’histoire du temps présent (IHTP, Paris), qu’il a dirigé de 1994 à 2005. Il coordonne le Réseau européen pour l’histoire contemporaine (EURHISTXX), parrainé par le CNRS et une douzaine d’autres institutions européennes et Universités. Ses travaux portent sur l’histoire et la mémoire du passé traumatique, en particulier la Seconde Guerre mondiale. Il était parmi les premiers historiens à avoir  travaillé sur l’histoire de la mémoire collective, dans le milieu des années 1980.

Ses principaux ouvrages : Le Syndrome de Vichy. Histoire et Mémoire en France depuis 1944 (Paris: 1987, Cambridge: 1991); Vichy, Un passé toujours présent, avec E. Conan (Paris: 1994, Hanovre: 1998);La hantise du passé. Histoire, mémoire, et Justice en France (Paris: 1998, Philadelphie, 2002); Stalinisme et  nazisme (Ed.) (Bruxelles: 1999, Lincoln, 2004); Vichy. L’Événement, la mémoire, l’histoire (Paris: 2001); Le dossier Lyon III. Le racisme et le négationnisme à l’université Jean-Moulin (Paris: 2004); Le Régime de Vichy (Paris 2007, Munich, 2009); Juger Eichmann, Jérusalem, 1961 (Paris, 2011). Il travaille depuis quelques années sur l’écriture de l’histoire contemporaine, et l’un de ses derniers livres «  La dernière catastrophe »( Paris, 2012) fournit à la fois une perspective à long terme et une analyse de la contemporanéité de notre régime actuel de l’historicité. Dans le cadre du programme d’études sur l’antisémitisme de l’Université de Yale (EU), il a tenu deux séminaires  “Judging the Holocaust” ” et  “The Holocaust in France.”.

StanislasStanislas2

 

rendezvous_blok

 

70 godina nakon svršetka Drugog svjetskog rata, politika komemoracije i sjećanja u Francuskoj 

/in /by

Rendez-vous

70 godina nakon završetka sukoba, komemoracije vezane uz Drugi svjetski rat i dalje su izazov u javnoj politici u Europi te ostavljaju trag u javnim raspravama.

Istaknuti francuski povjesničar Henry Rousso* prvo se bavio poviješću Drugog svjetskog rata te poslijeratnim razdobljem, posebno Vichyevskim režimom i čistkama. Okrenuo se potom prema povijesti kolektivnog sjećanja i iskustvima prošlosti, polju čijem je stvaranju i sam doprinio.

Henry Rousso će, u okviru poslijediplomskog usavršavanja na diplomatskom studiju, boraviti u Zagrebu 14. i 15. svibnja 2015. godine. Održat će predavanje na temu « Globalizacija sjećanja ».  Također, sudjelovat će u emisiji o suvremenoj povijesti na HRT-u 3 koju vodi povjesničar Tvrtko Jakovina prilikom čega će podsjetiti na « Francusku i Vichy ».

U četvrtak, 14. svibnja 2015. godine u 18.00 sati Henry Rousso će u Medijateci Francuskog instituta (Preradovićeva 5, Zagreb) održati predavanje na temu: « 70 godina nakon svršetka Drugog svjetskog rata, politika komemoracije i sjećanja u Francuskoj ». Predavanje će biti održano na engleskom jeziku.

« Htjeli mi to ili ne, još uvijek smo u traumi od dva rata, bez obzira na nestanak izravnih svjedoka. Nadalje, mi smo u kolektivnoj traumi od Holokausta, jednako kao i oni koji o njemu svakodnevno zbijaju neumjesne šale ne razumijevajući značenje te opsjednutosti koja ih proždire. Od silnog zastrašivanja poviješću ’30-ih i ’40-ih godina, mi smo iznad svega nesposobni analizirati našu sadašnjost i našu budućnost onakvima kakve jesu i ono na što nas obvezuju, a to su putovi koje treba zacrtati, rješenja koja treba izmisliti, strahove koje treba nadvladati pred budućnošću koja nigdje nije zapisana, a zasigurno ne u prošlosti. Muškarci i žene ‘30-ih godina bili su izloženi jednoj drugoj katastrofi, ne iz razloga što ju nisu predvidjeli nego zbog toga što su previše bili robovima vlastite prošlosti. »

Henry Rousso, « Fantastične ’30-e godine », Huffington post, 6. veljače 2014. godine

Henry Rousso* je znanstvenik u Nacionalnom centru za znastvena istraživanja (CNRS), član Instituta povijesti sadašnjeg vremena (IHTP, Paris), kojim je upravljao od 1994. do 2005. godine. Koordinira Europskom mrežom za suvremenu povijest (EURHISTXX), pod pokroviteljstvom CNRS-a te dvanaestak ostalih europskih institucija i sveučilišta. Njegovi radovi odnose se na povijest i sjećanje na traumatičnu prošlost, posebno Drugi svjetski rat. Bio je među prvim povjesničarima koji su se bavili poviješću kolektivnog sjećanja sredinom ’80-ih godina.

Njegova glavna djela su: « Le Syndrome de Vichy. Histoire et Mémoire en France depuis 1944 » / « The Vichy Syndrome: History an Memory in France since 1944 » (Paris: 1987, Cambridge: 1991); « Vichy, Un passé toujours présent » / « Vichy: An Ever–Present Past », s E. Conanom (Paris: 1994, Hanovre: 1998); « La hantise du passé. Histoire, mémoire, et Justice en France » / « The Haunting Past: History, Memory, and Justice in Contemporary France » (Paris: 1998, Philadelphie, 2002); « Stalinisme et  nazisme » / « Stalinism and Nazism » (Ed.) (Bruxelles: 1999, Lincoln, 2004); « Vichy. L’Événement, la mémoire, l’histoire » / « Vichy. Event, memory, history » (Paris: 2001); Le dossier Lyon III. Le racisme et le négationnisme à l’université Jean-Moulin (Paris: 2004); Le Régime de Vichy (Paris 2007, Munich, 2009); « Juger Eichmann, Jérusalem, 1961 » / « Judging Eichmann, Jerusalem, 1961 » (Paris, 2011). Posljednjih nekoliko godina radi na pisanju suvremene povijesti, a njegova posljednja knjiga « La dernière catastrophe » (« Posljednja katastrofa ») u isto vrijeme daje dugoročnu perspektivu te analizu suvremenog karaktera našeg aktualnog režima povijesnosti. U okviru programa studija o antisemitizmu na Sveučilistu Yale (EU) održao je dva seminara « Suditi Holokaustu » i « Shoah u Francuskoj ».

 

StanislasStanislas2

 

rendezvous_blok

 

Participation de la région Champagne-Ardenne au salon Vinistra  

/in /by

La région Champagne-Ardenne sera l’invitée d’honneur du salon Vinistra qui se tiendra à Poreč du 8 au 10 mai prochain. Le salon rassemble chaque année les viticulteurs d’Istrie ainsi que des exploitants viticoles d’autres pays de la région – Italie, Slovénie, Hongrie, ….  La présence cette année de la Champagne-Ardenne sera une belle occasion de faire découvrir au public croate le patrimoine touristique de cette belle région française. La gastronomie, et naturellement, la filière viticole occuperont une place de choix au sein des stands dédiés à la région. Les amateurs de champagne pourront également profiter de la venue de prestigieux producteurs.

L’Ambassadeur de France en Croatie, Mme Michèle Boccoz, ainsi que le Président de la Région Champagne-Ardenne, M. Jean-Paul Bachy, participeront à l’ouverture du salon le 8 mai.

 

 

Sudjelovanje pokrajine Champagne – Ardenne na izložbi Vinistra

/in /by

Pokrajina Champagne-Ardenne bit će počasni gost izložbe Vinistra koja će se održati u Poreču od 8. do 10. svibnja. Izložba svake godine okuplja istarske vinogradare i vinare kao i one iz susjednih zemalja, Italije, Slovenije i Mađarske. Ovogodišnje sudjelovanje Champagne-Ardenne bit će lijepa prilika da hrvatski posjetitelji otkriju turističku baštinu ove lijepe francuske pokrajine. Gastronomija i, naravno, vinarstvo, zauzet će posebno mjesto među njezinim štandovima. Zaljubljenike u šampanjac će zasigurno razveseliti i dolazak prestižnih proizvođača.

Otvorenju izložbe 8. svibnja će prisustvovati veleposlanica Francuske u Hrvatskoj, gđa. Michele Boccoz, kao i predsjednik pokrajine Champagne-Ardenne, gosp. Jean-Paul Bachy.

 

 

Ima li Europska unija, suočena s međunarodnim izazovima, globalni utjecaj?

/in /by

Predavanje na francuskom jeziku, održat će profesor Jean-Denis Mouton, profesor javnog prava Pravnog fakulteta iz Nancya (Sveučilišta Lorraine), Njegova područja istraživanja su javno međunarodno pravo i europsko pravo.

Naglašavanje međunarodnih napetosti, čak i u njenoj neposrednoj blizini, predstavlja veliki izazov za Europsku uniju.  Da li je jačanje kapaciteta Zajedničke sigurnosne i obrambene politike (ZSOP), koju predviđa Lisabonski sporazum, dovoljno da se ona suoči s tim izazovom? Ima li EU globalni utjecaj u međunarodnim odnosima ili ostaje, kao što se često kritizira,  « politički patuljak » ?

L’Union européenne face aux défis internationaux: un acteur global ?

/in /by

Conférence, donnée en français,  par M. Jean-Denis Mouton, Professeur de Droit public à la Faculté de Droit de Nancy  (Université de Lorraine).  Ses domaines de recherche sont le droit international public  et le droit communautaire.

“L’accentuation des tensions internationales, y compris à ses portes, sont autant de défis pour l’Union européenne. Le renforcement des capacités de la Politique de Sécurité et de Défense Communes (PSDC), voulu par le traité de Lisbonne, suffit-il pour permettre à l’Union de faire face à ces défis? Devient-elle un acteur global dans les relations internationales ou reste-t-elle ce “nain politique” souvent décrié?

 

 

Francuski filmovi na Subversive Festivalu

/in /by

Rendez-vous

Osmi Subversive Festival u suradnji s festivalom Francuske u Hrvatskoj Rendez-vous donosi izbor francuskih filmova sa subverzivnim potpisom.

Filmski esej zbog svojeg transformativnog potencijala u posljednjih dvadesetak godina predstavlja sve intrigantniji predmet filmske rasprave. Laurent Cantet, Bruno Dumont i Radovan Tadić neki su od francuskih autora čije esejističke filmske uratke možete pogledati u sklopu ove antižanrovske sekcije od 7. do 10. svibnja u kinu Tuškanac.

Hrvatski redatelj s francuskom adresom Radovan Tadić svoj film-esej Mali izabrani komadi (Petits morceaux choisis) gradi na dijalogu s Rolandom Barthesom, pretežito njegovim djelom Carstvo znakova.Tadić dekonstruira mitove prisutne u europskoj i japanskoj psihoanalizi. Nakon projekcije slijedi razgovor s redateljem koji moderira Ivana Keser Battista, profesorica na ALU i autorica knjigeFilm esej (2013.).

U sekciji Film filozofija, 10. svibnja u kinu Tuškanac, pogledajte posljednje svjedočanstvo francuskog filozofa Gillesa Deleuzea – njegov 1001. plato u formi filmskog intervjua strukturiranog oko abecede, dirljivu osmrtnicu filozofa čije ruminacije o tijelima, prostoru, umjetnosti i znanju služe istovremeno kao enciklopedija i atlas. Tu je i Uljez (L’intrus), suradnja redateljice Claire Denis i jednog od najutjecajnijih filozofa današnjice Jean-Luca Nancyja.

Ovogodišnji natjecateljski program 8. Subversive Film Festivala donosi dva recentna francuska naslova: Fort Buchanan Benjamina Crottyja i S juga na sjever (Sud eau nord déplacer) Antoinea Boutetakoja se natječu za nagradu Wild Dreamer za najbolji igrani i najbolji dokumentarni film.

Fort Buchanan američko-francuskog filmaša Benjamina Crottyjaqueer je dekonstrukcija klasične holivudske vojne melodrame ambijentirana u fiktivnoj američkoj vojnoj bazi u bivšoj francuskoj koloniji Đibuti.

U dokumentarcu S juga na sjever (Sud eau nord déplacer) francuski sineast i umjetnik Antoine Boutet mapira turbulentnu kartografiju suvremene Kine u diskursu pokušaja kineskih vlasti da realiziraju davno sanjani Maov san o transferu vode sa sušnog Juga k vodom bogatom Sjeveru. Rezultat je krajnje postapokaliptični komad filma čije slike koegzistiraju u začudnom spoju videoinstalacije i dokumentarca, formalizma i militarizma.

Raspored projekcija i više informacija na sljedećim linkovima:

http://www.subversivefestival.com
https://www.facebook.com/subversivefestival

rendezvous_blok