Masline ga podsjećaju na sramotnu epizodu iz djetinjstva kad je prvi put došao u grad i naručio pizzu o kojoj je maštao zbog erotske asocijacije s vrućim ženskim spolovilom. Masline su mu zgadile okus. Sani i Muki su balkanski Lula i Sailor, ona iz građanske obitelji, s bivšim dečkom advokatom koji unajmljuje Mukija da likvidira predsjedničkog kandidata. S tom lovom par planira bijeg u Pariz, grad kojeg Muki savršeno poznaje. Dok spavaju, u stan upada Student koji se vratio iz Amsterdama. Muki sumnja da je Student podmetnuta krtica. Vežu ga. Muki prijeti snajperom kojim je njegov otac ubijao jelene i neprijateljske borce. Iživljava se kao Travis Bickle iz Taxi drivera. Između Sani i Studenta rađa se privlačnost. Student joj otkriva da Muki nikad nije bio u Parizu, a bijesna Sani u lice baca skrivanu tajnu: njegov otac nije hrabri snajperist već alkoholičar-luđak. Spopadaju je trudovi, a snajper uzima Student čija je motivacija za atentat drugačija…

“Snajper sam iz Karakaševog Zagreba prelocirao u Abidjan. Globalizam je kolektivnu samoprezentaciju obespravljene mlade generacije učinio gotovo identičnim. Balkan i Afrika dijele post-iskustvo grčke tragedije. Brutalni ratovi, bijesna otimačina, podjela na bogate i siromašne, spremljena je pozornica za uprizorenje vlastitog iskustva. Snajper je objektivno realistički komad. Nije tu doduše riječ o objektivnom realizmu, niti realističkoj prezentaciji jednog socijalnog miljea, iako su elemneti stvarnosti itekako vidljivi. Više je riječ o subjektivnom realizmu. Abidjanska pizza je objekt žudnje kao u staroj Karakaševoj Lici, očevi su jednako ginuli za domovine, Pariz je, više nego u Hrvatskoj mitski grad mladima iz Zapadne Afrike.
Prava tema Snajpera zapravo je klasna borba, jedina brutalna realnost našeg doba, zajedno sa svim kulturnim posljedicama. Pravi neprijatelji današnje mladeži su bogata kapitalistička i korumpirana politička elita. Muki i Sani žele se dočepati novca i pobjeći među bogataše. Sanin san izravno definira želju: živjeti u Dubaiju, pripadati Bogatima, toj novoj biološkoj rasi osiguranoj od bolesti i smrti. 
U Snajperu postoje dva svijeta, onaj kojeg žive protagonisti i onaj o kojem fantaziraju. Mukija proganja scena u kojoj se bivši Sanin dečko kupa u konjaku. Njegov svijet simbolizira ovisnost i propadanje, a ovaj drugi je perverzan. Snajper, literarni i kazališni, govori o marginalcima koji su negdje putem zaostali. Pesimizam revolucionarne perspektive urušava se u predstavu o tome kako Sudbina djeluje na pojedince i slavodobitno odnosi pobjedu. Snajper u obliku rudimentarne komorne drame predstavlja temeljne uzroke kolapsa. Rat, korupcija, političke strategije za rješavanje problema i njihov neuspjeh. Obrazovanje je nedovoljno, javnost nije informirana o istinskim razmjerima problema. Utopijski snovi o Parizu su konstitutivni element same stvarnosti. I solidarnost utjelovljena u prijateljstvu je samo prljava utopija. Student izdaje Mukija koji mu se povjerio. Sani ostavlja Mukija. Student odbacuje Sani i postaje revolucionarni tehnkokrat koji atentat na političara koristi za perverzni užitak. 
Ima li uopće u ovakvom svijetu potencijala za radikalni oslobodilački pokret? Je li Muki istinski asocijalni ubojica ili terorist? 
Tročlana skupina djeluje kao svojevrsna protokumunistička ćelija zavjerenika i ekscentrika. Muki je provincijska inačica Dextera, atentator koji prihvaća kodeks, ubio bi samo one koji imaju ovlasti naređivati tuđu smrt, samotni je pobunjenik i romantični junak koji ne uspijeva ostvariti svoje snove u godinama opasnog življenja. Student je predstavnik “beskorisnog znanja”. Snajper je komorna politička drama u kojoj je počinitelj društvena ukupnost i psihoseksualna patologija. Događa se u zemlji u kojoj se život urušava, a posvuda vlada ekološko propadanje, ekonomski jad i bijeda”.

Ivica Buljan

Pour la Nuit du livre les éditions Mala zvona organisent deux événements à la Médiathèque de l’Institut Français : la présentation des traductions croates des livres français (Stèles de Victor Segalen, Poisson-scorpion de Nicolas Bouvier, la biographie de F.Chopin écrite par Franz Liszt et les biographies médiévales des poètes provençaux publiées dans le recueil Les vies des troubadours) et la présentation de la troisième partie du livre Zmije Nikonimora de Sanja Lovrenčić.

Participants: Stephane Michel, Bosiljka Perić Kempf, Sanja Lovrenčić; Ana Rajner

Neodoljiv uspon Europskog parlamenta

Predavanje na engleskom koje će održati g.Thomas Klau, direktor pariškog ureda European Council on Foreign relations, prvog paneuropskog think-tanka. Stručnjak u području europskih integracija, gospodarskih politika Eurozone i francusko-njemačkih odnosa, g.Klau redovito gostuje u stranim medijima.

Gđa Iris Goldner-Lang,profesorica Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagreba komentirat će izlaganje g. Thomasa Klaua.

Le romancier Jean-Marie Blas de Roblès présente le 3 avril, à 19.00 à la Médiathèque, son roman “Là où les tigres sont chez eux” (Prix Médicis 2008) dont la traduction vient d’être récemment publiée aux éditions FRAKTURA.

La soirée sera modérée par Seid Serdarevic (FRAKTURA).

L’auteur : 

Rompu aux jongleries savantes de l’imaginaire, Jean-Marie Blas de Roblès nous entraîne, par la grâce de son écriture, dans les mondes gigognes de l’esprit aux prises avec les mystères ultimes, sans perdre jamais le fil du labyrinthe charnel du désir et de la folie de vivre.

Né en 1954 à Sidi-Bel-Abbès, il est l’auteur, chez Zulma, du monumental Là où les tigres sont chez eux (Prix Médicis 2008), de la Montagne de minuit et du recueil de nouvelles La Mémoire de riz.

Là où les tigres sont chez eux

Eléazard von Wogau, héros inquiet de cette incroyable forêt d’histoires, est correspondant de presse au fin fond du Nordeste brésilien. On lui laisse un jour un fascinant manuscrit, biographie inédite d’un célèbre jésuite de l’époque baroque. Commence alors une enquête à travers les savoirs et les fables qui n’est pas sans incidences sur sa vie privée.
Comme si l’extraordinaire plongée dans l’univers d’Athanase Kircher se répercutait à travers les aventures croisées d’autres personnages, tels Elaine, archéologue en mission improbable dans la jungle de Mato grosso, Moéma, étudiante à la dérive, ou bien Nelson, jeune gamin infirme des favelas de Pirambu qui hume le plomb fondu de la vengeance. 
Nous sommes au Brésil, dans le pays des démesures. Nous somme aussi dans laterra incognita d’un roman monstre. On songe au réalisme magique des Borges et Cortázar, à Italo Calvino ou Umberto Eco, ou encore Potocki et son Manuscrit trouvé à Saragosse, sans jamais épuiser la réjouissante singularité de ce roman palimpseste qui joue à merveille des mises en abyme et des vertiges spéculaires.

Ostavština Virgilija Nevjestića

Izložba koja predstavlja specifičan pregled opusa jednog od najvećih grafičara dvadesetog stoljeća. Prikazuje njegov život i opus od rodnog Kola u Hercegovini, preko školovanja u Zagrebu do Pariza u kojem je živio i radio do smrti. Nakon Nevjestićeve smrti 2009. godine, cjelokupan sadržaj njegovog pariškog ateliera dopremljen je u Zagreb te je sada po prvi puta izložen javnosti.

Majstor grafike, slikar i pjesnik, Virgilije Nevjestić predstavljen je s tristotinjak grafika, crteža, ulja na platnu, pastela, akvarela i keramike u kojima do izražaja dolazi njegovo nevjerojatno tehničko umijeće ali i poetske vizije magičnoga svijeta snova te emocijama nabijene reakcije na pulsirajući stvarni život.

Izložba pokazuje i dio namještaja iz ateliera u kojem je živio sa suprugom Danielle, prešu iz 18.st te alat kojim se koristio,knjige koje je oslikavao kao i bibliofilska izdanja koja je sakupljao..

Uz izložbu je pripremljen i bogat program popratnih događanja:

•        Kreativne radionice za građanstvo subotom

               →  Otisci – 10. i 17. svibnja od 10-14 sati

•        Susreti u muzeju četvrtkom u 18 sati

              → Razgovori u grafičkoj radionici s prof.Parom 10., 24. travnja i 8.svibnja

              → Predavanje prof.Miroslava Gašparovića 17.travnja

•        Stručno vodstvo kroz izložbu četvrtkom u 17 sati

•        Večer poezije – srijeda 14. svibnja u 19 sati