La sophistique: les pouvoirs du faux

/in /by

Symposium international

Avec la participation de Barbara Cassin

Barbara Cassin est une philologue et philosophe française. Directrice de recherches au CNRS, elle a succédé en 2006 à Jonathan Barnes à la tête du Centre Léon-Robin jusqu’en 2010. Ses travaux portent essentiellement sur la sophistique et la rhétorique ainsi que sur les rapports qu’elles entretiennent avec la philosophie. Alain Badiou, avec lequel elle a écrit plusieurs ouvrages, considère que le travail de Barbara Cassin est une synthèse entre l’héritage heideggerien et le « tournant linguistique »

 

Vitalic

/in /by

Mnoge vjerne posjetitelje INmusic festivala razveselit će činjenica da će treća velika pozornica, Hidden Stage, biti otvorena na ovogodišnjem INmusicu, a jedno od imena koje ćemo gledati na istoj je francuski majstor DJ Pascal Arbez aka Vitalic!

Vitalic je alter ego Pascala Arbeza, francuskog programera i multiinstrumentalista koji je poznat po svojim kombinacijama glazbenih žanrova kao što su electro, techno i house, uključujući elemente klasike, rocka, italo-discoa i elektroničke glazbe sedamdesetih. Arbez je kao dijete svirao trombon, no u kasnijoj fazi ga je počela fascinirati dance glazba, pogotovo nakon pojave Daft Punka. Prvi nosač zvuka izdao je 1996. godine, a umjetničko ime “Vitalic” počeo je koristiti 2000. godine.

Iza sebe ima pet albuma; “OK Cowboy” (2005), “This Is the Sound of Citizen” (2007), “V Live” (2007), “Flashmob” (2009) i “Rave Age” (2012). Surađivao je sa raznim DJ-ima i glazbenicima, uključujući Aphex Twin, Princess Superstar i 2 Many DJ’s.

Glazbeni časopis NME ga je opisao kao “najboljom pojavom koja stiže iz Francuske nakon Daft Punka”, a glazbena kritika njegovu glazbu opisuje kao izuzetno “zaigranu”, a uz njegove remikseve Daft Punka, Röyksoppa, Mobya, Bjork, Sexy Sushi, Heartbreak, Basement Jaxxa, Amadou & Mariam, ili pak Jean Michel Jarrea, zaplesat će i posljednji par nogu na INmusic festivalu! Osim Vitalica, na Hidden Stageu očarat će nas i već najavljeni Jagwar Ma.

Forum o rezidencijalnim programima

/in /by

Međunarodni skup 

Središnje pitanje Foruma je na koji način unaprijediti rezidencijalne programe kako bi oni bolje odgovarali trenutnim i budućim kulturnim i društvenim dinamikama. Cilj Foruma je doprinijeti razvoju kulturnih politika koje bi omogućile adekvatnu podršku takvim programima u Hrvatskoj i drugim europskim zemljama koje dijele slične izazove.

Više informacija o programu Forum možete pronaći u nastavku, a kompletan program i raspored :

http://www.upogoni.org/wp/forum-o-rezidencijalnim-programima/


Za sudjelovanje na Forumu registracija je obavezna zbog ograničenog broja mjesta. Registracija je otvorena do popunjavanja mjesta, a najkasnije do 26. lipnja 2014. Molimo, registrirajte se ovdje.

Kontakt: ResidencyForum@pogonzagreb.hr

Forum će istraživati prakse organiziranja i podupiranja rezidencijalnih programima, propitujući njihovu ulogu čvorišta za međulokalne i međukulturne razmjene. Okupit će kulturne profesionalce i umjetnike iz različitih polja suvremene umjetnosti, kao i donositelje odluka i stručnjake. Forum je prilika za raspravu te kritičko promišljanje postojećih praksi i modela potpore, kao i za razmjenu znanja i ideja. Središnje pitanje Foruma je na koji način unaprijediti rezidencijalne programe kako bi oni bolje odgovarali trenutnim i budućim kulturnim i društvenim dinamikama. Cilj Foruma je doprinijeti razvoju kulturnih politika koje bi omogućile adekvatnu podršku takvim programima u Hrvatskoj i drugim europskim zemljama koje dijele slične izazove. Program se sastoji od radnih sesija, panel diskusija, razgovora i prezentacija.
  Sudjeluju: Max Aufischer (Kulturvermittlung Steiermark, Austrija), Lillian Fellman (ResArtis Network, Nizozemska), Ika Sienkiewicz Nowacka (a-i-r laboratory/CCA Ujazdowski dvorac, poljska), Roberto Santaguida (umjetnik, Kanada), Ana Hušman (umjetnica, Hrvatska),Annemarie Türk (nezavisna kustosica i savjetnica), Sonja Soldo (Pogon, Zagreb, Hrvatska),Ivana Hanaček (BLOK, Zagreb, Hrvatska), Goran Sergej Pristaš (BADco, Zagreb, Hrvatska), Iva Rada Janković (Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Hrvatska), Adéla Foldynová (Pilsen 2015 European Capital of Culture, Plzeň, Češka), Janja Sesar (Kurziv / Kulturpunk.hr, Zagreb, Hrvatska), Claude Veron (Jeunes Talents Cirque Europe, Pariz, FR), Luca Bergamo (Culture Action Europe, Bruxelles, Belgija), Yvette Vaughan Jones (Visiting Arts, London, Ujedinjeno Kraljevstvo), Tamara Perišić (pomoćnica ministrice kulture, Zagreb, Hrvatska), Angela Butterstein, (Akademie Schloss Solitude, Stuttgart, Njemačka), Clara Gensburger (Les Laboratoires d’Aubervilliers, Pariz, Francuska), Slaven Tolj (Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka, Hrvatska), Davor Mišković, (Drugo more, Rijeka, Hrvatska), Zvonimir Dobrović (Domino, Zagreb, Hratska), Bojana Panevska (DutchCulture|TransArtists, Amsterdam, Nizozemska), Teodor Celakoski (SU Klubtura / Clubture, Zagreb, Hrvatska

Radne sesije su centralni dio Foruma. Sudionici, organizatori rezidencija i umjetnici, uz vodstvo iskusnih stručnjakinja, raspravljat će o različitim oblicima rezidencijalnih programa i praksi, učiti jedni od drugih, definirati potrebe i izazove te zajednički predložiti rješenja. Prijedlog zaključaka zajedno će izraditi drugog dana u jutarnjem dijelu foruma.

Okrugli stol // Rezidencijalni programi: dugoročno ulaganje u umjetnički i društveni razvoj

Što možemo naučiti iz postojećih praksi u Europi? Zašto su rezidencijalni programi postali tako popularni i koje su njihove svrhe? Kakvu vrstu potpore trebaju? Kakve poticajne mjere u lokalnim, nacionalnim i europskim kulturnim politikama treba uvesti kako bi se postigli željeni ciljevi kulturnog i šireg društvenog razvoja koji su povezani s rezidencijalnim programima?
 

Panel diskusija // Prakse: slična sredstva za različite ciljeve

Kao i u svakoj praksi povezanoj s umjetnosti, nemoguće je odrediti najvažnije ili najrelevantnije modele rezidencijalnih programa. Umjesto da slijedimo ovu nemoguću ambiciju, predstavit ćemo primjere različitih strategija, od kojih su neke već uhodane i čvrsto strukturirane, kao i one koje eksperimentiraju kako bi pronašle najbolje pristupe utjecaja na kontekst.
 

Potpora: umrežavanje, infrastruktura, znanje

Kakve su prakse pružanja potpore rezidencijalnim programima i što iz njih možemo naučiti? Koji su uvjeti potrebni da bi se osigurala uzajamnost kulturne razmjene, posebno obzirom na ekonomske podjele između europskog Sjevera i Juga ili Zapada i Istoka? Kako možemo stvoriti poticajnu okolinu, centre koji mogu funkcionirati kao čvorišta gdje se gostujući umjetnici, kustosi i istraživači povezuju s lokalnom scenom i gdje doprinose razmjeni koja se tamo odvija i istovremeno od nje imaju koristi?
 

ORGANIZATORI I PARTNERI:
Pogon, Ministarstvo kulture RH, EUNIC mreža Hrvatska i Savez udruga Klubtura/Clubture

 

Animafest

/in /by

24. Svjetski festival animiranog filma – Animafest Zagreb 2014., kratkometražno izdanje, održat će se od 3. do 8. lipnja 2014. godine u kinima Europa, Tuškanac i Cineplexx Centar Kaptol. Od 1725 pristiglih filmova nastalih u protekle dvije godine 144 ih je odabrano u Veliko natjecanje, Veliku panoramu, Studentsko natjecanje, Studentsku panoramu i Natjecanje namjenskih filmova.

Veliko natjecanje središnji je događaj festivala jer najboljem filmu pripada prestižni festivalski Grand Prix, jedno od najuglednijih priznanja u svijetu. Vrijedi, međutim, vidjeti i panoramske programe koji su publici često i atraktivniji zbog vizualne raskoši i preglednog uvida u svjetske trendove. Uz najbolju školu animacije u izboru selekcijske komisije Studentskog natjecanja – Royal College of Art iz Londona – u programima Škole animacije bit će predstavljeno i iznimno mađarsko Sveučilište umjetnosti i dizajna Moholy-Nagy (MOME).

Retrospektivni program donosi veliki tematski blok posvećen lutka-filmu u kojem se prikazuju svjetska top-lista najboljih filmova ove tehnike po izboru 45 uglednih stručnjaka, kao i francuska te hrvatska panorama lutka-filma, prateća izložba i predavanje.

Veliku novost ovogodišnjeg festivala predstavlja Međunarodni znanstveni skup Animafest Scanner 2014. koji u Zagreb dovodi vodeće svjetske povjesničare i teoretičare animacijskih studija, poput Marcela Jeana, dobitnika Animafestove Nagrade za izniman doprinos proučavanju animacije 2014. (čiji je simpozij svojevrsni produžetak), Giannalberta Bendazzija, Paula Wellsa i Midhata Ajanovića Ajana.

Animafest Zagreb priprema i bogat popratni program u galerijskim i muzejskim prostorima (MSU, ULUPUH) te glazbene poslastice, a kao povijesno prvi festival animacije koji je uveo Dječji program posebnu pažnju i dalje posvećuje najmlađima.

Segment Animafest PRO osim znanstvenog skupa donosi i niz predavanja, radionicu kompjutorskih igara i druge sadržaje namijenjene profesionalcima.

35 francuskih filmova ili filmova nastalih u francuskoj koprodukciji bit će prikazani tijekom festivala, a Zagreb će to prilikom posjetiti i brojni francuski redatelji i stručnjaci iz područja filma: Alexis Hunot, Tamaki, Marcel Jean, Marie-Hélène Girod, Emma de Swaef, Rémi Vandenitte, Marie Vieillevie, Eloi Henriod, Mirai Mizue, Rocío Álvarez, Armelle Mercat i Marie Vieillevie.

Sve informacije i program: http://www.animafest.hr/

Vortex

/in /by

Compagnie Non Nova (France)

Dimanche 15.6. et lundi 16. 6.2014., 21:00

Dans le cadre du Festival du nouveau cirque

Durée: 50 min
Prix: 100 kn

www.cienonnova.com

Dans Vortex, l’espace scénique est le même qu’utilisé sur L’Après-midi d’un foehn, mais c’est l’artiste qui se trouve au centre du phénomène et qui nous transporte jusqu’à des zones beaucoup plus dangereuses. Sous combien de couches nous recouvrons- nous pour paraître au monde? Qui peut revendiquer son “a-normalité”? Comment échapper à l’emprise des artifices pour laisser paraître ce que nous sommes ? DansVortex, Phia Ménard mène en effet un combat ubuesque pour ne pas être domptée par le cyclone. Assiégée par des objets dont elle a perdu le contrôle, l’artiste se confronte aux frontières de la résistance et de l’abandon.

Vortex est une performance. Une épreuve du corps en transformation dans un univers en érosion et indomptable.
Phia Ménard se forme en 1991 à la jonglerie et au mouvement de l’acteur. Elle intègre la compagnie de Jérôme Thomas. Interprète et improvisatrice, elle y crée plusieurs spectacles jusqu’en 2003. Parallèlement, elle rencontre Hervé Diasnas et Valérie Lamielle et suit les enseignements de danse. Elle fonde la compagnie Non Nova en 1998 et commence à écrire ses propres pièces et développe un travail sur la visibilité de la démarche de l’artiste et des expérimentations diverses.

La compagnie Non Nova, fondée en 1998 par Phia Ménard, a été créée pour permettre au public de porter un regard différent sur les dimensions scéniques et dramaturgiques de la jonglerie. « Non nova, sed nove » (Nous n’inventons rien, nous le voyons différemment) en est un précepte fondateur. Désormais célébrée dans le monde entier, Non Nova propose
des créations transdisciplinaires exaltées par des artistes de tous horizons.
2008 voit le début du processus de I.C.E., pour l’Injonglabilité Complémentaire des Eléments. Il s’agit d’une exploration artistique sur nos relations aux matières : glace, eau, vapeur, air. Le premier fruit de ce travail, l’impressionnant P.P.P., était fondé sur l’élément eau sous forme de glace. L’après-midi d’un foehn et Vortexportent sur l’élément air..


.

Vrtlog

/in /by

Compagnie Non Nova (Francuska)

Nedjelja, 15. i ponedjeljak, 16. 6.2014., 21:00

U okviru Festivala novog cirkusa

Trajanje: 50 min.
Cijena ulaznice: 100 kn

www.cienonnova.com

„Genijalna redateljica Phia Ménard jasno je shvatila da tijelo nije nužno pitanje mesa i kostiju, već prije projekcija misterija imaginacije .“ (Time Out, Pariz, France)

U pozadini novih predstava Compagnie Non Nova, koje glavnu rolu nude vjetru, fascinacija je vremenskim promjenama koje utječu na ljudsko raspoloženje. Studija Ludwig-Maximilians sveučilišta u Münchenu pokazala je porast broja samoubojstava za 10 posto u vrijeme kad u Europi puše topli suhi vjetar poznat pod nazivom fen. Postoje i brojni urbani mitovi koji povezuju vjetrove s najrazličitijim pritužbama, od migrena do psihoza. Svaki vjetar nosi svoju priču, i svako društvo ima svoj vjetar. Malo je vjetrova koje je mimoišla destruktivna reputacija.

U srcu „Vortexove“ oluje mračni se demoni u vjetru krote. Predstava je to o identitetu i transformaciji, nastavak putovanja transrodne umjetnice prema samoj sebi. Manipulatorica neukrotivim objektima koju smo na šestom Festivalu novog cirkusa pratili kako se bori s ledenim kuglama koje padaju na pozornicu, ovog puta zadaje si zadatak plesa s neuhvatljivim. Uz vjetar kao simbol stalne transformacije, koji se tek utopijski može ukrotiti, ovo je predstava o nestabilnim mijenama koja postavlja pitanje kako oljuštiti onaj umjetni dio sebe. U „Vortexu“ je on predstavljen u plastici, materijalu koji je postao toliko sveprisutan da smo čak prestali percipirati njegovu artificijelnost. Poetično i snažno, duboko dirljivo, ovo je remekdjelo koje nijedan ljubitelj suvremenog cirkusa ne bi trebao propustiti.

Compagnie Non Nova osnovala je Phia Ménard 1998. godine u želji da žongliranju priđe iz drugoga ugla, kroz scensko-dramaturšku strukturu svakog djela. „Non nova, sed nove“ (Ne nove stvari, ali na nov način) kredo je kompanije. Njihovi iznimno uspješni autorski projekti putovali su u više od četrdeset zemalja svijeta, a dvije predstave dosad smo uspjeli vidjeti i u Hrvatskoj – „Jongleur pas confondre“, žonglersku lekciju koja je međunarodnu premijeru imala 2007. godine na Festivalu novog cirkusa, te „P.P.P.“, predstavu s tonom leda na pozornici koja je igrala na festivalskom izdanju 2010.

Poslijepodne jednog fena

/in /by

Compagnie Non Nova (Francuska)

Nedjelja, 15.6.2014., 17:00
Ponedjeljak, 16.6.2014, 11:00 i 17:00

Predstava za djecu u okviru Festivala novog cirkusa

Trajanje: 40 min.
Cijena ulaznice: 50 kn

www.cienonnova.com

„Čak i kad je sâm Nijinsky prvi put plesao naslovnu ulogu za Debussyjeva Fauna, dvojbeno je da je u svoje publike provocirao stanje čuđenja kakvo je pozdravila glavna ‘balerina’ u čudesnom ‘L’après-midi d’un foehn’ Compagnie Non Nova.(…) Non Nova ono što je u biti gomilica smeća pretvara u nevjerojatno savršenu interpretaciju Debussyjevih pastoralnih nota.“ (Judith Mackrell, The Guardian, UK)

Na zračnim strujama koje kreira sustav osam ventilatora, male plastične vrećice postaju plesači baleta. Magično se otiskuju od poda i, bez da ih dirigent dodiruje, ovi plastični baletani postaju sve više slični ljudima. Tjerani vjetrom umjesto krvotoka, uz pomoć štapa za hodanje ili kišobrana, oni se uzdižu u solo, pas de deux ili grupne baletne numere. „L’après-midi d’un foehn“ je animirano čudo koje će oduševiti djecu, kojoj je predstava primarno namijenjena, iako je ulaz dopušten i odraslima kojima nije strano u sebi pronaći djetinju radost.

Compagnie Non Nova osnovala je Phia Ménard 1998. godine u želji da žongliranju priđe iz drugoga ugla, kroz scensko-dramaturšku strukturu svakog djela. „Non nova, sed nove“ (Ne nove stvari, ali na nov način) kredo je kompanije. Njihovi iznimno uspješni autorski projekti putovali su u više od četrdeset zemalja svijeta, a dvije predstave dosad smo uspjeli vidjeti i u Hrvatskoj – „Jongleur pas confondre“, žonglersku lekciju koja je međunarodnu premijeru imala 2007. godine na Festivalu novog cirkusa, te „P.P.P.“, predstavu s tonom leda na pozornici koja je igrala na festivalskom izdanju 2010.

L’après-midi d’un foehn

/in /by

Compagnie Non Nova (France)

Dimanche, 15.6.2014., 17:00
Lundi, 16.6.2014, 11:00 et 17:00

Spectacle pour enfants dans le cadre du Festival du nouveau cirque

Durée: 40 min.
Prix: 50 kn

www.cienonnova.com

Dans L’après-midi d’un foehn, création pour le jeune public, féérique, ludique et surprenante, la compagnie Non Nova jongle avec les courants d’air… moment sublime dans une tourmente de vent. Une épopée aussi. Celle d’une marionnettiste-démiurge, qui orchestre sans les mains un ballet de créatures vaporeuses virevoltant dans un vent de liberté. Elle réapprivoise son monde par la grâce d’un parapluie translucide ou de baguettes télescopiques, et laisse les imaginaires valser sur L’Après-midi d’un faune et autres  variations autour de Debussy. Un dragon kaléidoscopique sort d’un pan de son manteau, aspiré par d’imperceptibles tourbillons, une danseuse étoile naît sous nos yeux, là un pas de deux, ici les feux d’artifices d’un grand corps de ballet… Avec ce conte chorégraphique visuel, Phia Ménard emmène petits et grands dans une féérie de vents et de nymphes colorées et virevoltantes. Spectacle rare !

La compagnie Non Nova, fondée en 1998 par Phia Ménard, a été créée pour permettre au public de porter un regard différent sur les dimensions scéniques et dramaturgiques de la jonglerie. « Non nova, sed nove » (Nous n’inventons rien, nous le voyons différemment) en est un précepte fondateur. Désormais célébrée dans le monde entier, Non Nova propose
des créations transdisciplinaires exaltées par des artistes de tous horizons.
2008 voit le début du processus de I.C.E., pour l’Injonglabilité Complémentaire des Eléments. Il s’agit d’une exploration artistique sur nos relations aux matières : glace, eau, vapeur, air. Le premier fruit de ce travail, l’impressionnant P.P.P., était fondé sur l’élément eau sous forme de glace. L’après-midi d’un foehn et Vortexportent sur l’élément air..

Sors – Vještice

/in /by

Adaptacija (2013.) prema Vještičinom plesu koreografkinje Mary Wigman

Compagnie Pedro Pauwels (FR)

u okviru 31. Tjedna suvremenog plesa

Koreografija Sors zasniva se na mitskom solu Vještičin ples koreografkinje Mary Wigman, poznate pionirke njemačkog plesnog ekspresionizma. 
U realizaciji ovog projekta sudjelovali su sljedeći koreografi: Carlotta Ikeda, Josef Nadj, Robyn Orlin i Jerôme Thoma.

Današje vještice? 
Tko su ovi majstori kaosa danas? Kako koreografi koriste mudrost protiv ekscesa, pravila protiv transgresije? Je li anarhija postala središnjom temom današnjih koreografa i njihovih radova? Danas, plutajući između pozitivnih sila kaosa koje su stvorene iz nakane zajedništva i između napada na te fascinatne silnice, kako koreografi rješavaju ove dileme? Koristeći ‘Vještičin ples’ Mary Wigman kao osnovicu, koreografe ovog projekta zatražili smo da se upuste u uloge ritma, energije i kretanja kad je ono posvećeno čarobnjaštvu, čaranju i strasti. Oni su tako izgradili svaki svoju vlastitu koreografsku viziju današnjeg čarobnjaka ili vještice.

Čarobnjaci i vještice
S prolaskom vremena moj osobni interes i bavljenje plesnom izvedbom i nadalje raste. Taj tijek vremena ni u kojem slučaju nije otupilo moje zadovoljstvo bivanja na pozornici, udišući život u uloge… Istovremeno, kao koreograf, često se nalazim u situacijama u kojima me izazov interpretacije proganja, imam potrebu da se suočim s idejama te da iste razmijenim s drugim koreografima. 
Danas, ono što je ostalo od mog osnovnog djelovanja u stvari je zadovoljstvo da mogu biti u ‘službi’ drugog umjetnika, da se prepustim zadatku, da me se stjera u stupicu. 
Moje neuobičajeno profesionalno putovanje, nekoć obilježeno višemjesečnom induciranom komom kao posljedicom meningitisa, koje je rezultiralo amputacijom nekoliko članaka, te sustavni rad na povratu finih motoričkih vještina sve do mog povratka na pozornicu – sve me to prisililo da se suočim s nekom drugom razinom preživljavanja i dalo mi razloga da živim. 
Ovo mi je podarilo neku vrstu moći koja se može možda povezati s nadnaravnim. Stoga i moj specifičan interes u ovaj projekt koji se referira na ono negdje drugdje…

Pozvao sam u suradnju Claire Rousier svjestan njene vještine, njenog strastvenog interesa za povijest plesa, ali i kao prIjateljicu. Na njen savjet, odabrao sam kao temu Vještičin ples, solo.

Pedro Pauwels

Sors

/in /by

d’après La Danse de la sorcière de Mary Wigman

Compagnie Pedro Pauwels (FR)

Dans le cadre du Festival de danse contemporaine

Pedro Pauwels relance un projet à auteurs multiples, dont il sera l’interprète. La création Sors aura comme point de départ le mythique solo La Danse de la sorcière de Mary Wigman, célèbre pionnière de la danse expressionniste allemande. Ce projet marque la poursuite de la recherche autour de l’interprétation que Pedro Pauwels a initiée avec Cygn etc…. Quatre chorégraphes participeront à cette création : Carlotta Ikeda, Josef Nadj, Robyn Orlin et Jerôme Thomas. 

« Sorcier(e)s d’aujourd’hui ? »

Qui sont aujourd’hui les « Maîtres du désordre » ? Comment les chorégraphes conçoivent-ils la construction d’un équilibre entre sagesse et excès, règle et transgression ? L’anarchie est-elle aujourd’hui glorifiée dans la création chorégraphique ? Entre forces positives du chaos dans l’intérêt du « vivre ensemble », et détournement de ces énergies troublantes, comment les chorégraphes s’emparent-ils aujourd’hui de ces questions ? A partir de La Danse de la sorcière de Mary Wigman, les chorégraphes sollicités seront invités à questionner les rôles du rythme, de l’énergie et du geste au service d’un art de l’envoûtement, de l’enchantement et de la passion et invités à construire chorégraphiquement leur vision d’un sorcier(ère) d’aujourd’hui.

« Sorcier(e)s au pluriel »

Le temps passe mais mon intérêt et mon engagement pour le travail d’interprétation ne cesse de s’amplifier. Le temps qui passe n’altère en rien le plaisir que j’ai d’être sur le plateau, d’investir des rôles… Parallèlement à mon travail de chorégraphe, les enjeux de l’interprétation, de la confrontation, de l’échange avec d’autres créateurs me poursuivent et me nourrissent. Le plaisir d’être « au service » d’un autre artiste, d’être guidé, bousculé, reste aujourd’hui pour moi une dimension essentielle de mon travail. Mon parcours atypique, marqué par un coma artificiel de plus de deux mois, suite à une méningite foudroyante, l’ablation qui s’en est suivie de certaines de mes phalanges, le long réapprentissage de la motricité jusqu’à mon retour sur scène, m’ont confronté à d’autres registres de survie et de nécessités de vivre. J’y ai développé une force dont j’ignore si elle relève du surnaturel, mais dont je suis certain qu’elle est en partie fondée sur un autre rapport au monde et aux forces qui le meuvent. D’où mon intérêt particulier pour ce projet qui fait référence à un ailleurs…

Pour ce projet j’ai fait appel à Claire Rousier. Mon intérêt pour les œuvres du passé, plus encore pour les œuvres peu, voir méconnues du public m’a conduit à lui demander conseil en raison de ses compétences et de sa passion pour l’histoire de la danse et de l’amitié qui nous lie. C’est sur ses suggestions que mon choix s’est porté sur le solo de La Danse de la sorcière.

Pedro Pauwels