Dédicaces, recontres, échanges        

LA CROATIE, son histoire culturelle, ses liens avec l’Europe

Comment la langue croate s’est-elle formée ? Quel a été le rôle des abbayes et des monastères dans  la conservation et la  transmission du savoir ? Quelles ont été les grandes étapes de la naissance et du développement de la littérature et des arts croates ? Au cours de cette longue histoire, les influences  ont été multiples : Venise, l’Italie, l’Empire français, la littérature française, les Habsbourg et d’autres  encore.  Ce livre très vivant, raconte et explique ce que furent les grands moments de la construction de la  culture d’un pays, d’une nation, qui aujourd’hui retrouve une Europe à laquelle elle n’a jamais cessé d’appartenir.

Gabrijela Vidan, orignaire de Korčula, a été professeur de littérature française à la Faculté des Lettres de l’Université de Zagreb. Elle y a enseigné depuis 1961, d’abord en qualité d’assistante, et a terminé sa carrière en 1999 comme Professeur titulaire et chef de la chaire de littérature  française. Elle s’est surtout vue médiatrice entre deux cultures, toutes les deux, également siennes.  Gabrijela Vidan, née Arneri, a reçu en 2008 les insignes de Chevalier de la Légion d’Honneur.

LE LIVRE EST DISPONIBLE A LA LIBRAIRIE KUTAK KNJIGA !

KUTAK KNJIGA, Hrvatske bratske zajednice 110, Korčula. Mob.: 091/49 60 164  OIB: 67291170171

E-mail: kutak.knjiga@gmail.com; Web stranica: http://kutak-knjiga.blogspot.fr/

Facebook:https://www.facebook.com/kutakknjiga?ref=h

U Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu u rujnu na “Rendez-vous” dolazi izložba o Pierreu Boulezu iz pariškoga “Cité de la musique”. Izložba je osmišljena ovog proljeća, u povodu Boulezova 90. rođendana.

Pierre Boulez, veliki francuski skladatelj, dirigent i teoretičar, studirao je na Pariškom konzervatoriju, a snažan su utjecaj na njegov rad imali Olivier Messiaen i, kasnije, René Leibowitz. Najviše je skladao serijalnu glazbu, gradeći, uz totalni serijalizam, i osobni stil, a skladbe Structures I i Le marteau sans maître danas su klasici serijalizma. Bavio se i nedeterminizmom, a u svojem se eseju Alea založio za „kontrolirani slučaj“ u skladanju. Radi i mnogo elektroničke glazbe, često kombinirajući unaprijed snimljene i „žive“ zvukove, kao i „živu elektroniku“, istražujući također mogućnosti prostorne raspodjele izvođača i zvučnika. Često prerađuje starija djela, tako da svaka skladba postaje work in progress, a u novijim djelima kombinira preciznost posvećenosti serijalizmu i određenu slobodu za izvođača. Boulez je također jedan od najutjecajnijih dirigenata 20. stoljeća.

Izložba je koncipirana prema odabranim Boulezovim djelima koja prati kronološki te želi „pokazati važnost dijaloga s umjetnicima, umjetničkim djelima i umjetničkim načelima, prelazeći granice disciplina“ te će tako ukazati na poveznice Boulezovoga glazbenog rada s tekstovima i slikama, odnosno s piscima, slikarima i redateljima njegovog doba. Izložba predviđa i niz „postaja“ na kojima će se moći slušati i gledati odabrani glazbeni primjeri i ulomci iz razgovora i filmova.

Ova je izložba prilagođeni oblik izložbe postavljene u Pariškoj filharmoniji, u proljeće 2015., u povodu obilježavanja 90. rođendana Pierrea Bouleza. Predstavlja višestruke aspekte njegova rada, učenja i susretanja koji su obilježili njegovu karijeru u perspektivi. Kronološki postav izložbe istaknut je odabirom Boulezovih glavnih djela, izmjenjujući se s pothvatima koji su oblikovali njegovu jedinstvenu putanju.

Izložba koja dolazi u Zagreb „digest“ je izdanje, sažetak dakle, velike pariške izložbe, ali koja nam je i ovakva potrebna, koja je morala posjetiti ovaj grad i našu sredinu, upravo zbog odgovornosti koju Zagreb, kao mjesto rođenja Muzičkog Biennala, međunarodnog festivala suvremene glazbe, još od daleke 1961. godine, nosi na svojim ramenima i zbog koje, treba ovu izložbu promatrati i shvatiti upravo onako kako je Boulez sebi samome postavio nešto poput pitanja u naslovu svoje knjige, iz 1963.godine: (kako) Misliti glazbu danas.

Urednica zagrebačke izložbe: Petra Pavić

Kustosica zagrebačke izložbe: Marta Kiš

Parišku izložbu osmislili: Musée de la Musique / Pariška filharmonija

Kustosica pariške izložbe: Sarah Barbedette