Edith Piaf

/in /by

Povodom obilježavanja 100 godišnjice rođenja Edith Piaf, Sonja Granić Stević održat će koncert u Medijateci 13. siječnja u 18h30 na poziv Hrvatske udruge stipendista francuske vlade.

ulaz slobodan

Rukomet – liga prvaka

/in /by

Utakmica između RK Prvo plinarsko društvo Zagreb i pariškog kluba Paris Saint-Germain održat će se u srijedu 10. veljače 2016. u Areni Zagreb s početkom u 18h45.

HANDBALL

/in /by

Un match de handball entre le club zagrébois RK Prvo plinarsko društvo Zagreb et le club parisien Paris Saint-Germain aura lieu le mercredi 10 février 2016. à 18h45 à Arena Zagreb.

Kampanja #ParisWeLoveYou

/in /by
 Dramatični događaji, koji su pogodili regiju Ile-de-France 13. studenog, su utjecali na našu zemlju na više načina: prvo, na emocionalni i psihički, pokretajući tako kolektivnu svijest u Francuskoj i u svijetu. Oni su također snažno utjecali i na ekonomiju i turizam.

Kao pomoć u prevladavanju ove situacije, pokrenuta je široka, institucionalna kampanja solidarnosti, sa ciljem uvjeravanja i jačanja atraktivnosti Pariza kako kod samih Parižana tako i kod svih Francuza i stranih posjetitelja.

Kampanja se najavljuje oko jedinstvenoga hashtaga: #ParisWeLoveYou s glavnom porukom “PARIZ ĆE UVIJEK BITI PARIZ”.

Posvećena web stranica – www.Parisweloveyou.fr poziva korisnike da podijele svoje fotografije, pokazujuči tako svoje opredjeljenje za Pariz, i kroz snagu društvenih mreža da stvore tako elan kolektivne mobilizacije.

Ova mobilizacija će biti pojačana i fizičkom materijalizacijom hashtaga #ParisWeLoveYou u obliku divovskog objekta pokrivenog slikama korisnika interneta u sljedećim tjednima, koji će biti postavljen na nekom simboličnom mjestu u Parizu.

Parižani ali i svi ljubitelji Pariza su pozvani da se pridruže ovom pokretu solidarnosti, koji će manifestirati svijetu da život ide dalje u Parizu, da se tu živi sigurno i da je život tu i dalje tako lijep !

Uz francusku Vladu, grad Pariz, savez Alliance 46,2 i 50 tvrtki i organizacija, Atout France je jedna od “Ambasadora” ove velike viralne kampanje. Atout France će pružiti snažnu podršku ovoj kampanji na svim svojim internet stranicama i na društvenim mrežama u Francuskoj i u inozemstvu. Christian Mantei, generalni direktor Atout France je izjavio: « priključiti se ovom projektu, staviti na raspolaganje moć naše internacionalne mreže predstavništava je bila očiglednost. To je ujedno i način da se zahvalimo svima onima, koji su nam iz cijelog svijeta tijekom mjesec dana slali poruke solidarnosti.»

Dok se Francuska ambiciozno priprema da dočeka 100 milijuna turista do 2020 godine, ta kampanja solidarnosti podsjeća da Pariz, ulazna vrata Francuske, ostaje ono što je uvijek bio : grad koji volimo, jer on dočekuje svijet.

Za kontakte : Gordana MALIC – 00 43 50 32 89 224 – gordana.malic[a]atoutfrance.

#ParisWeLoveYou

/in /by

Un mois après les évènements dramatiques qui ont frappé Paris au plan émotionnel mais aussi au plan économique, une grande campagne virale a été lancée pour rassurer et conforter l’attractivité de Paris, tant auprès des Parisiens que des Français et des visiteurs internationaux.

– Deux messages forts :

- La vie à Paris vous attend
- On aime Paris intemporellement

– Pour soutenir Paris, c’est simple, en 2 clics seulement :

Un clic sur le site dédié parisweloveyou.fr pour s’identifier et un clic pour valider sa participation via Facebook ou Twitter. La photo de profil s’affichera sur la mosaïque des personnes soutenant l’opération. Cette mobilisation sera amplifiée par une matérialisation physique du hashtag #ParisWeLoveYou, sous la forme d’un objet géant recouvert des photos des internautes dans les semaines suivantes et qui sera placé dans un lieu symbolique de Paris.

Plus d’informations sur www.parisweloveyou.fr

Susret s Pascalom Brucknerom

/in /by

Obilježavajući dvadest godina izlaženja časopisa Europski glasnik, njegov izdavač Hrvatsko društvo pisaca uz potporu Francuskog instituta sa zadovoljstvom vas pozivaju na svečano predstavljanje jubilarnog broja

U Muzeju Mimara (2. kat), Rooseveltov trg 5, u subotu 6. veljače 2016. u 19h

Uvodni ekspoze održat će počasni gost i suradnik

Pascal Bruckner: Europa, islam i islamizam (uz konsekutivni prijevod Ingrid Šafranek)

Sudjeluju: Boris Havel: Dossier Orijentalizam

te urednici Žarko Paić (zamjenik glavnog urednika) i Dražen Katunarić (glavni urednik).

 

U nedjelju, 7. veljače 2016. u 18 h. u Knjižnici i čitaonici Bogdana Ogrizovića, Preradovićeva 5 

bit će organizirano predstavljanje Pascala Brucknera i njegova djela, a posebno njegove posljednje knjige “Dobar sin”,  te razgovor s njime i publikom koji će vodit Mani Gotovac, Žarko Paić i Dražen Katunarić (prijevod: Ingrid Šafranek).

Učenik Rolanda Barthesa, nekoć poznat kao “novi filozof”, Pascal Bruckner je  tijekom posljednjih četrdeset godina stvorio briljantno romaneskno i esejističko djelo od tridesetak knjiga koje pokreću teme individualne slobode, ljubavi, zapadnog osjećaja krivnje, religiozne fanatičnosti. Dobitnik prestižne nagrade “Renaudot” za roman “Kradljivci ljepote”, njegov je roman “Gorki mjesec” na filmu ovjekovječio Roman Polanski, a istoimena predstava igrana je i s velikim uspjehom u Zagrebu. Posljednja knjiga “Dobar sin” (2014.) romaneskno je razgolićivanje privatne povijesti i nasilnog lika oca antisemita i rasista. Kao angažirani intelektualac uvijek je reagirao na sve presudne događaje koji su utjecali na sudbinu suvremenog svijeta. Od pojave Islamske države, Pascal Bruckner ne prestaje upozoravati Francusku i Europu o pogibljenosti ove prijetnje i o naivnosti s kojom je elite prihvaćaju.

Rencontre avec Pascal Bruckner

/in /by

A l’occasion du vingtième anniversaire de la  célèbre revue Le Messager européen et la sortie d’un numéro spécial, la société croate des écrivains, avec le soutien de l’Institut Français, organise une rencontre le samedi  6 février 2016 à 19h au Musée Mimara (deuxième étage).

Cette présentation aura pour invité d’honneur le philosophe et écrivain français Pascal Bruckner, qui donnera un exposé introductif sur le thème « L’Europe, l’islam et l’islamisme » (en français avec traduction consécutive).

Boris Havel interviendra sur le dossier « Orientalisme » aux côtés de Žarko Paić (rédacteur en chef adjoint) et Dražen Katunarić (rédacteur en chef).

 

Mani Gotovac, Žarko Paić et Dražen Katunarić animeront aussi une rencontre avec Pascal Bruckner  autour son oeuvre, et notamment sur son dernier récit  « Un bon fils ». (traduction assurée par Ingrid Šafranek),

le dimanche 7 février 2016 à 18 h à la Bilbliothèque Bogdan Ogrizović, Preradovićeva 5.

Pascal Bruckner est un romancier et essayiste, que le grand public a découvert à la fin des années 70, lors de la parution de deux ouvrages élaborés avec le philosophe Alain Finkielkraut  Le Nouveau désordre amoureux (1997) et  Au coin de la rue, l’aventure (1979). Fasciné par les utopistes, il a soutenu sa thèse de doctorat – sous la direction de Roland Barthes- en 1975 la consacrant au socialiste utopique Charles Fourier. Depuis cette époque, il poursuit, sur un ton allègre et critique son étude des mythologies issues de mai 1968 : la révolution sexuelle, le tiers-mondisme, l’individualisme mais aussi l’amour, le bonheur et récemment, l’écologie «devenue la force d’opposition au productivisme industriel ». En parallèle de ses activités littéraires, il a enseigné à l’Université de San Diégo (Californie, 1986), à la New-York University (1987-1995) et à l’IEP de Paris (1990-1994). Il lutte contre “toutes les camisoles mentales” qui selon lui entravent la libre -pensée de nos concitoyens. En 2014, il revient sur son histoire personnelle avec Un bon fils (Grasset) où il évoque le personnage violent, antisémite et pro-nazi qu’était son père.

 

 

Manon Lescaut, Giacomo Puccini

/in /by

Premijera 8. travnja u 19h30

Ostale izvedbe: 14., 19., 21. i 28. travnja u 19h30;  23. travnja u 18h

Dirigent: Nikša Bareza
Redatelj: Dominique Pitoiset
Kostimograf: Axel Aust
Oblikovatelj svjetla: Cristoph Pitoiset
Asistent dirigenta: Josip Šego
Asistent redatelja: Martina Zdilar Sertić
Studij zbora: Nina Cossetto 

 

Šarmantna Manon Lescaut slučajno susreće mladoga studenta Renata des Grieuxa i između njih se rađa ljubav. Djevojka uspijeva pobjeći od bogata bankara Gerontea de Ravoira, koji ju pokuša oteti te slijedi des Grieuxa u Pariz. Tamo ljubavnici sretno žive, ali samo nakratko jer Manon ne odoli iskušenju luksuza pa  napusti des Grieuxa kako bi se podala Geronteu. Des Grieux ipak ne odustaje od Manon i suočava se s njom, podsjećajući je na dane ljubavi i žrtvu koju je zbog nje prošao. Manon svojim šarmom još jedanput privuče mladića Geronte pronađe u strasnome zagrljaju, a zatim iz osvete daje uhititi Manon zbog krađe i prostitucije. U zatvoru, Manon čeka deportaciju u Ameriku, a des Grieux, očajan zbog sudbine svoje ljubljene, na razne načine pokušava ju spasiti. Uspijeva se ukrcati na brod kako bi zajedno s Manon podijelio svu neizvjesnost prognanstva. Nakon bijega, pod užarenim suncem pustopoljine pokraj New Orleansa, Manon i des Grieux lutaju bez cilja. Manon, na kraju snaga, pada i umire na rukama svojega ljubavnika. Opera koja je  1. veljače 1893. praizvedena u Torinu, mladenačko je Puccinijevo djelo nastalo prema istoimenome romanu Abbé Prévosta iz 1731. godine i njegov je prvi veliki uspjeh. Iako nije skladana savršeno poput njegovih sljedećih opera,  osvaja iskonskom glazbenom inspiracijom, jedinstvenom u čitavu Puccinijevu stvaralaštvu pa i danas pripada najljepšim djelima operne literature. Novom produkcijom opere u Hrvatskome narodnom kazalištu u Zagrebu ravnat će  maestro Nikša Bareza, dok režiju potpisuje Dominique Pitoiset.

Dominique Pitoiset, francuski  kazališni redatelj, scenograf i glumac, rođen je u Dijonu 1959. godine.  Od 1996. do 2000. je vodio Théâtre Dijon Bourgogne od 1996. do 2000., a od 2004. do 2013. je ravnateljThéâtre national de Bordeaux en Aquitaine. Od siječnja 2014. suradnik je Bonlieu scène nationale d’Annecy et Compagnie de la Ville de Dijon. Nova suradnja redatelja Dominiquea Pitoiseta i dirigenta Nikše Bareze nastavak je uspješne suradnje na Puccinijevoj operi La Bohème  iz 2010. u Théâtre du Capitole u Toulouseu.

manon-lescaut6

 

L’opéra « Manon Lescaut » de Giacomo Puccini

/in /by

Première : 8 avril à 19h30

Autres représentations : 14, 19, 21 et 28 avril à 19h30; 23 avril à 18h

 

Après le succès de leur première collaboration sur La Bohème de Puccini présentée au Théâtre du Capitole à Toulouse, le metteur en scène français Dominique Pitoiset et le chef d’orchestre Nikša Bareza, du Théâtre national de Croatie à Zagreb, s’associent une nouvelle fois pour un autre monument de l’opéra : Manon Lescaut de Giacomo Puccini.

Résumé

Manon Lescaut et le chevalier René Des Grieux s’aiment, dans la France du XVIIIème siècle. Mais Manon, lassée par la monotonie de sa vie et le manque d’argent, choisit de se laisser entretenir par un vieux riche. Son penchant pour le luxe la mène en prison, puis à la Nouvelle-Orléans où elle est déportée et connaitra une fin tragique. Dans cette aventure infernale, Des Grieux, mû par son amour aveugle et obsessionnel pour Manon, ne négligera aucun moyen pour la suivre.

Giacomo Puccini met en scène ce drame lyrique en quatre actes, dont l’intrigue s’inspire de L’Histoire du chevalier des Grieux et de Manon Lescaut de l’Abbé Prévost.  À sa création en 1893, à Turin, Manon Lescaut, troisième opéra de Puccini, lui valut son premier grand succès.

Chef d’orchestre : Nikša Bareza
Mise en scène : Dominique Pitoiset
Costumes : Axel Aust
Lumières : Christoph Pitoiset

 

Dominique Pitoiset

Comédien, metteur en scène, scénographe et directeur de théâtre, Dominique Pitoiset, dirige le Théâtre Dijon Bourgogne de 1996 à 2000. De 2004 à 2013, il prend les commandes du Théâtre national de Bordeaux en Aquitaine. Depuis janvier 2014, il est artiste associé de Bonlieu Scène Nationale d’Annecy et de la Compagnie de la Ville de Dijon.

Dans ses mises en scène, il n’a cessé  de questionner la condition humaine au travers de personnages tourmentés ou manipulés : du Misanthrope de Molière à  Joseph K. dans Le procès d’après Kafka en passant par Oblomov de Gontcharov. En 1995 il monte Les noces de Figaro à l’Opéra de Lausanne ; Dés lors il ne cessera plus d’alterner mise en scène de théâtre et d’opéra.

manon-lescaut6

 

 

Romeo i Julija

/in /by

Sergej Sergejevič Prokofjev – Patrice Bart

Premijera: 19. ožujka u 19h30

Ostale izvedbe: 22., 23. i 24. ožujka i 12. travnja u 19h30 ; 9. travnja u 18h

 

Balet Romeo i Julija lirska je priča o tragičnim veronskim ljubavnicima na glazbu Sergeja Sergejeviča Prokofjeva, koja je od svojega nastanka 1938. godine neprekidno nadahnuće mnogih naraštaja koreografa i redatelja. To slavno baletno djelo nastalo je prema Shakespeareovoj drami Romeo i Julija, jednoj od najljepših, najtragičnijih i najčitanijih priča svjetske literature koja već četiri stoljeća služi kao nepresušno vrelo inspiracije autorima  različitih umjetničkih područja. Mnogi su skladatelji napisali glazbu za balet ili operu o nesretnim ljubavnicima, koji na početku života tragično skončaju zbog netrpeljivosti što vlada između njihovih obitelji Capuleti i Montecchi. Prokofjevljev balet, prema sinopsisu Adriana Piotorovskog i Sergeja Radlova, majstorsko je djelo iznimna i bogata umjetničkog izričaja. Prokofjevljeva glazba omogućila je plesati Shakespearea i njegove likove, koji su time dobili novu dimenziju. Ovim je baletom otvorena posve nova stranica u povijesti baletne umjetnosti. Djelo je svjetsku praizvedbu doživjelo izvan Rusije, u Brnu 30. prosinca 1938. godine, a u revidiranoj glazbenoj verziji izvedenoj 1940. godine u Marijinskome teatru u tadašnjemu Lenjingradu, u koreografiji Leonida Lavrovskog. U Hrvatskome narodnom kazalištu u Zagrebu ovo je šesto uprizorenje najpoznatije baletne ljubavne priče tragičnoga završetka. Prvo je bilo već  1948. godine, samo nekoliko godina nakon konačne redakcije partiture, u koreografiji Margarete Froman, a istu je predstavu vidjela i londonska publika prigodom gostovanja zagrebačkog Baleta 1955. godine, tek upoznajući Prokofjevljev balet  Romea i Juliju. Godine 1964. koreograf Dimitrije Parlić donio je svoju verziju baleta, 1972. godine novo uprizorenje potpisao je Ivica Sertić, 1983. Waczlaw Orlykowski je postavio balet premijerno izveden na Dubrovačkim ljetnim igrama, a 2002. Dinko Bogdanić. Svaka od tih verzija temeljila se na klasičnome baletnom izričaju, dramaturški slijedivši Shakespeareov predložak. Najnoviji koreografski prikaz ovoga baleta ostvarit će Patrice Bart, slavni francuski koreograf iznimne reputacije, koji je mnogim svojim djelima ostavio neizbrisiv trag na najvažnijim svjetskim baletnim pozornicama, te utjecao na brojne koreografe i baletne umjetnike. U predstavi ostvarenoj njegovim karakterističnim klasičnim rukopisom, koji osobito vodi računa o karakterizaciji likova, sudjelovat će solisti i ansambl Baleta HNK uz pratnju Orkestra Opere zagrebačkoga HNK.

Patrice Bart slavni je francuski koreograf i baletni majstor te član uprave Baleta  pariške Opere. Rođen je u Parizu 1945. godine, s pariškim je Baletom povezan više od pedeset godina. Tu je započeo svoju bogatu karijeru i osvojio brojne međunarodne nagrade i priznanja.