Arteria je novi filmski festival posvećen filmovima koji problematiziraju život i opus umjetnika. Prvo izdanje Arterije održat će se u zagrebačkom KIC-u od 29. siječnja do 3. veljače a moći će se pogledati igrani i dokumentarni filmovi o tako različitim umjetničkim osobnostima kao što su zagonetna fotografkinja-dadilja Vivian Maier, spisateljica i redateljica Marguerite Duras, kompozitor Gustav Mahler, koreografkinja Mathilde Monnier, kiparica Camille Claudel, redatelj Jacques Demy i drugi. Namjera festivala je približiti život i stvaranje ljudi koji su obilježili svoje vrijeme tražeći pažnju javnosti, ili su pak stvarali neopterećeni percepcijom svoga rada. Umjetničko stvaranje često je prikazivano kao glamurozna aktivnost povlaštenih pojedinaca koji su u stanju artikulirati i njegovati svoj talent. Arteria nudi uvid i u onu drugu stranu umjetničkog stvaranja koje često počiva na nekom obliku traume ili devijacije od standardnog odnosa pojedinca prema društvu.

Ulaz na sva događanja je besplatan!

Program realizira Kulturno informativni centar (KIC) u suradnji s Dokukinom i Francuskim institutom.

Više informacija i detaljan raspored programa: www.kic.hr

Francuski program:

Petak, 29. siječnja

19h – Duras i film, r. Dominique Auvray, Francuska, 2013., 60′

nakon filma tribina: Milana Vuković Runjić, Daniel Rafaelić i Ingrid Šafranek

Nedjelja, 31. siječnja

19h – Claire Denis, lutalica, r. Sébastien Lifshitz, Francuska, 1995., 48′

nakon filma predavanje: Tanja Vrvilo

21h – Prema Mathildi, r. Claire Denis, Francuska, 2004., 84′

Utorak, 2. veljače

20h – Camille Claudel, r. Bruno Nuytten, Francuska, 1988., 175′

Srijeda, 3. veljače

19h – Jacquot iz Nantesa, r. Agnès Varda, Francuska, 1991., 118′

Jeudi 21 janvier 2016
20.00  A promise / La promesse, France, 2014, r. Patrice Leconte, avec. Rebecca Hall, Alan Rickman, Richard Madden
Allemagne, 1912. Un jeune diplômé, d’origine modeste, devient le secrétaire particulier d’un homme âgé, patron d’une usine de sidérurgie. L’état de santé du patron se dégrade et lui impose de rester à domicile. Il y accueille le jeune homme pour travailler.
L’épouse du patron est une femme de trente ans, belle et réservée. Le jeune homme s’éprend d’elle, sans oser révéler ses sentiments. Dans le huis-clos de la demeure, couve cette passion amoureuse, sans geste ni parole, tout en regards et en silences.
Brusquement, le patron décide d’envoyer son protégé au Mexique, afin d’y superviser l’exploitation de mines de fer. L’annonce de ce départ provoque chez l’épouse une réaction désespérée. Le jeune homme réalise qu’il est aimé d’elle, lui aussi, en secret. Mais la présence du mari malade interdit à leur amour de s’accomplir ici et maintenant. L’épouse fait une promesse : au retour du jeune homme, dans deux ans, elle sera à lui.

Vendredi 22 janvier 2016
18.00 La chambre bleue, France, 2014, r. Mathieu Amalric, avec Mathieu Amalric, Léa Drucker

Un homme et une femme s’aiment en secret dans une chambre, se désirent, se veulent, se mordent même. Puis s’échangent quelques mots anodins après l’amour. Du moins l’homme semble le croire. Car aujourd’hui arrêté, face aux questions des gendarmes et du juge d’instruction, Julien cherche les mots. « La vie est différente quand on la vit et quand on l’épluche après-coup. » Que s’est-il passé, de quel crime est-il accusé ?…

20.30 La French, France, 2014, r. Cédric Jimenez, avec Jean Dujardin, Gilles Lellouche, Céline Sallette
Marseille, 1975. Pierre Michel est un jeune magistrat arrivant de Metz avec sa famille. Il est nommé juge du grand banditisme. Il est déterminé à s’attaquer à la French Connection, large organisation mafieuse ayant ses bases dans la ville et spécialisée dans le trafic mondial d’héroïne, plus particulièrement à destination des États-Unis. Malgré l’avis de son entourage, le juge Michel part tout seul dans une croisade antidrogue lutter contre Gaëtan Zampa, parrain intouchable du « milieu ».

Dimanche 24 janvier 2016
17.00 A promise
18.45 La chambre bleue

Od nedjelje 14. veljače 2016. u 18.00 sati, na repertoaru je baletna predstava “Kraljevi bogova”.
Predstava je praizvedena 25. travnja 2015. u sklopu 28. Muzičkog biennalea Zagreb, a u koprodukciji MBZ i HNK u Zagrebu. Koreograf je Pascal Touzeau. Balet se sastoji iz dva dijela: “Kompleksnu poeziju” komponirao je Tomislav Oliver, a “Mehanizam sebičnoga gena” Ivana Kiš.

Preostale izvedbe su 17., 19. i 27. veljače 2016. godine.

Kompleksna poezija/ Complex Poetry, glazba Tomislav Oliver

Plesna suita od sedam  stavaka inspirirana je  esejem o estetici In’ei Raisan / U pohvalu sjene, jednoga od najvažnijih japanskih književnika dvadesetoga stoljeća Junichira Tanizakija. U svojoj esejističko-lirskoj prozi Tanizaki pruža kontrastivno komparativnu analizu tradicionalne japanske i suvremene zapadnjačke estetike, fokusirajući se na najveću razliku koju on vidi u posve različitom poimanju svjetla i sjene; odnosno zapadnjačke sklonosti svjetlu i blještavilu, nasuprot japanskoj privrženosti sjeni, tami i prigušenoj svjetlosti. U ovome Tanizaki prepoznaje odraz temperamenta i načina poimanja života i umjetnosti – japanska smirenost i pritajenost, antiopod je zapadnjačkoj probitačnosti, prodornosti, težnji ka napretku te stalnoj dinamici i aktivnosti. Autor glazbe u svojem je  stvaralačkom postupku  vođen željom za suočavanjem ovih suprotstavljenih ideja, sintezom dvaju, na prvi pogled, nepomirljivih pristupa. S jedne strane težnja za visokim stupnjem kohezije glazbenoga materijala, pri čemu dominira složena organizacija međuodnosa individualnih elemenata skladbe, a s druge strane potreba za njihovom selektivnom raspoznatljivošću. Jasnoćom kontrasta na razini strukture i forme, koje se isprepliću u dijalektičkome narativu, koji se  postupnim  raslojavanjem postupcima redukcije, stilizacije i montaže glazbenoga materijala pokušava približiti stanju potpune čistoće ekspresije u kojemu zvuk postaje apologija sjene.

Mehanizam sebičnoga gena / Selfish Gene Machine, glazba Ivana Kiš

Iako se priča djelomično temelji na životu poznatoga kemičara i znanstvenika Georgea Roberta Pricea, balet se ne bavi teoremom nego autoricu zanimaju Priceovi procesi i promjene.  Odabrana glazbena forma je zrcalna, jer je ona izravno povezana sa sadržajem; prije zrcala Priceovo je znanstveno otkriće, a nakon zrcala potpuni životni obrat.